Termoizolacija
Termoizolacija je ključni element u projektovanju održivih i efikasnih građevinskih objekata. Ona igra vitalnu ulogu u postizanju energetske efikasnosti, udobnosti korisnika i očuvanju životne sredine.
Efikasna termoizolacija smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje objekta, što dovodi do manjih troškova za vlasnike objekata i smanjenja opterećenja na energetske resurse. Osim toga, pravilno projektovana termoizolacija poboljšava udobnost unutar objekta, održavajući konstantnu temperaturu i smanjujući promene temperature koje mogu uticati na zdravlje i produktivnost korisnika.
Važnost termoizolacije se takođe ogleda u zaštiti objekta od štetnih uticaja spoljne klime, poput vlage, vetra i ekstremnih temperatura. Ona pomaže u očuvanju strukturne integriteta objekta, produžavajući njegov životni vek i smanjujući potrebu za održavanjem.
Termoizolacija predstavlja ključnu komponentu održive arhitekture, doprinoseći smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu i očuvanju prirodnih resursa. Stoga, važno je da se prilikom projektovanja objekata posveti pažnja pravilnom izboru i ugradnji termoizolacionih materijala kako bi se postigle visoke standarde energetske efikasnosti i udobnosti.
Termoizolacija – podela i vrste
Mineralna i kamena vuna: Ovo je popularan izbor zbog svoje otpornosti na vatru i dobre termičke izolacije. Koristi se u zidovima, podovima i krovovima.
Stiropor (EPS): Ekspandirani polistiren (stiropor) je lagan i jednostavan za instalaciju. Koristi se za izolaciju zidova, podova i krovova.
Ekspandirani polistiren (XPS): Ovaj materijal ima veću gustinu od EPS-a i bolje termičke karakteristike. Koristi se za podne izolacije i izolaciju temelja.
Poliuretanska pena (PUR/PIR): Ovo je materijal sa visokom termičkom efikasnošću i koristi se za izolaciju zidova, krovova i podova.
Celulozna izolacija: Napravljena od recikliranog papira, ova izolacija je ekološki prihvatljiva i koristi se za izolaciju zidova i krovova.
Folije: Reflektivne folije reflektuju toplotu i koriste se kao dodatak drugim izolacionim materijalima.
Regulativa i kategorizacija
U Srbiji, važeći propisi za izolaciju objekata su regulisani građevinskim propisima i standardima. Konkretno, za termoizolaciju zgrada i proračun U vrednosti zidova, primenjuju se odgovarajući standardi koji se mogu razlikovati u zavisnosti od vrste objekta (stambeni, poslovni, javni, industrijski), namene objekta, lokacije i druge specifičnosti.
Za tačne propise i standarde koji se primenjuju u Srbiji u vezi s termičkom zaštitom objekata, preporučujem da se konsultujete sa relevantnim institucijama ili stručnjacima iz oblasti građevinarstva i termoizolacije.
Ovi propisi, zakoni, standardi i direktive igraju ključnu ulogu u regulisanju energetske efikasnosti objekata u Srbiji i usklađivanju sa evropskim standardima i zahtevima.
Termoizolacija i regulativa
Energetski razredi zgrada obično se definišu na osnovu njihove energetske efikasnosti i potrošnje energije. Ovi razredi se često označavaju slovima (A, B, C, itd.) kako bi se lako razlikovali nivoi efikasnosti.
Propisana (U) vrednost za spoljne zidove stambenih objekata u Srbiji je 0,3 W/(m²K), to znači da je to maksimalno dozvoljeni koeficijent prolaska toplote kroz zidove u takvim objektima. Ova vrednost ukazuje na visok nivo termičke izolacije koja se zahteva kako bi se postigla energetska efikasnost.
(U) vrednost od 0,3 W/(m²K) znači da se kroz svaki kvadratni metar zida površine, debljine 1 metar, pri temperaturnoj razlici od 1 stepena Celzijusa, prolazi 0,3 vata toplote. Ovo je indikator visoke izolacione sposobnosti zida i označava dobar nivo energetske efikasnosti u skladu sa propisima o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji.
Energetski razredi
- Energetski razred A: Zgrade koje spadaju u ovaj razred smatraju se veoma energetski efikasnim. Obično imaju vrlo nisku potrošnju energije za grejanje, hlađenje, osvetljenje i druge potrebe. Tipično, ove zgrade imaju nisku vrednost specifične potrošnje energije za grejanje (kWh/m² godišnje).
- Energetski razred B: Zgrade u ovom razredu takođe su energetski efikasne, ali imaju nešto veću potrošnju energije od zgrada u razredu A. Ipak, i dalje imaju relativno nisku potrošnju energije u poređenju sa manje efikasnim zgradama.
- Energetski razred C: Zgrade u ovom razredu obično imaju prosečnu energetsku efikasnost. Potrošnja energije može biti nešto veća u poređenju sa zgradama u razredima A i B, ali i dalje se smatraju efikasnim u poređenju sa manje efikasnim zgradama.
- Energetski razred D: Zgrade u ovom razredu obično imaju nižu energetsku efikasnost u poređenju sa zgradama u razredima A, B i C. Potrošnja energije može biti značajno veća, što ukazuje na potrebu za poboljšanjem energetske efikasnosti.
- Energetski razred E i F: Zgrade u ovim razredima obično imaju najnižu energetsku efikasnost i najveću potrošnju energije. Ove zgrade zahtevaju značajna poboljšanja u pogledu termičke izolacije, sistema grejanja, hlađenja i ventilacije kako bi se smanjila njihova potrošnja energije.
Vrednosti specifične potrošnje energije za grejanje (kWh/m² godišnje) obično se koriste kao osnovni parametar za određivanje energetskih razreda zgrada. Ove vrednosti variraju u zavisnosti od propisa i standarda koji se primenjuju u određenoj zemlji ili regionu. Evo tipičnih vrednosti specifične potrošnje energije za grejanje za neke od energetskih razreda:
- Energetski razred A: Manje od 30 kWh/m² godišnje
- Energetski razred B: Od 30 do 50 kWh/m² godišnje
- Energetski razred C: Od 50 do 70 kWh/m² godišnje
- Energetski razred D: Od 70 do 100 kWh/m² godišnje
- Energetski razred E: Od 100 do 150 kWh/m² godišnje
- Energetski razred F: Više od 150 kWh/m² godišnje
Termoizolacija i termička provodljivost zida
U vrednost zida (koeficijent toplotne provodljivosti) se računa na osnovu termoizolacionih svojstava materijala od kojih je zid izgrađen. Prilikom proračuna uzimaju se u obzir sledeći parametri:
Debljina zida: Debljina zida direktno utiče na njegovu termoizolacionu sposobnost. Deblji zidovi imaju obično veću U vrednost zbog veće provodljivosti materijala.
Materijal zida: Različiti materijali imaju različita termoizolaciona svojstva. Na primer, zid od opeke ima drugačiju U vrednost u poređenju sa zidom od betona ili termoizolacionih panela.
Slojevi zida: Ako zid ima više slojeva (npr. spoljašnja izolacija, unutrašnja obloga), svaki sloj doprinosi termoizolacionim karakteristikama zida.
Prisustvo termo-mostova: Termo-mostovi su delovi zida gde se termoizolacioni sloj prekida ili smanjuje, što može znatno povećati U vrednost zida.
Vrsta i kvalitet ugradnje: Kvalitet ugradnje materijala takođe može uticati na termoizolaciona svojstva zida. Nepravilnosti u ugradnji mogu dovesti do propuštanja vazduha ili stvaranja mostova hladnoće.
Vrednosti termičke provodljivosti
U vrednost zida se izračunava kao reciprocna vrednost ukupnog termoizolacionog otpora (R) zida, što zavisi od gorenavedenih parametara. Što je U vrednost niža, to je bolja termoizolacija zida.
Evo tabele sa termoizolacionim materijalima za građevinarstvo, uključujući samo industrijski proizvedene materijale, sa njihovim tipičnim vrednostima termičke provodljivosti (λ) i R vrednostima za standardnu debljinu od 100 mm:
Napomena: Ove vrednosti su prosečne i mogu varirati u zavisnosti od proizvođača i specifičnih proizvoda.
(R) vrednosti su izračunate za standardnu debljinu od 100 mm kako bi se omogućilo poređenje termičkih karakteristika materijala.
Lambda (λ) je koeficijent provodljivosti toplote materijala, a R-vrednost (ili RSI-vrednost) je mera otpora materijala prema provođenju toplote. Ove vrednosti se koriste za ocenu termičkih karakteristika materijala koji se koriste u izolaciji.
Lambda (λ): Lambda je mera koja pokazuje koliko dobro materijal provodi toplotu. Manja vrednost λ znači bolju izolaciju. Jedinična vrednost λ se izražava u W/(m*K) (vat po metru Kelvina) i predstavlja količinu toplote koja se provodi kroz 1 metar debljine materijala površinom od 1 kvadratnog metra pri temperaturnoj razlici od 1 stepen Celzijusa.
R-vrednost: R-vrednost je mera termičkog otpora materijala, odnosno njegove sposobnosti da uspori protok toplote. Veća R-vrednost znači bolju izolaciju. Jedinična vrednost R se izražava u m²K/W (kvadratni metar Kelvinski po vatu) ili u m²°C/W (kvadratni metar Celzijus po vatu) i predstavlja koliko materijal usporava protok toplote.
Ove vrednosti se obično dobijaju merenjem termičkih karakteristika materijala u kontrolisanim uslovima laboratorijskih testova. Mere se termička provodljivost i debljina materijala kako bi se izračunale Lambda i R-vrednosti. Ove vrednosti su ključne pri odabiru materijala za termoizolaciju kako bi se osigurala efikasna zaštita od toplote.
Pratite nas
