TERMOIZOLACIJA

Uloga i važnost termoizolacije objekata

Termoizolacija je ključni element u projektovanju održivih i efikasnih građevinskih objekata. Ona igra vitalnu ulogu u postizanju energetske efikasnosti, udobnosti korisnika i očuvanju životne sredine.

Efikasna termoizolacija smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje objekta, što dovodi do manjih troškova za vlasnike objekata i smanjenja opterećenja na energetske resurse. Osim toga, pravilno projektovana termoizolacija poboljšava udobnost unutar objekta, održavajući konstantnu temperaturu i smanjujući promene temperature koje mogu uticati na zdravlje i produktivnost korisnika.

 

Važnost termoizolacije se takođe ogleda u zaštiti objekta od štetnih uticaja spoljne klime, poput vlage, vetra i ekstremnih temperatura. Ona pomaže u očuvanju strukturne integriteta objekta, produžavajući njegov životni vek i smanjujući potrebu za održavanjem.

U krajnjem, termoizolacija predstavlja ključnu komponentu održive arhitekture, doprinoseći smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu i očuvanju prirodnih resursa. Stoga, važno je da se prilikom projektovanja objekata posveti pažnja pravilnom izboru i ugradnji termoizolacionih materijala kako bi se postigle visoke standarde energetske efikasnosti i udobnosti.

Termoizolacija - podela i vrste

  1. Mineralna i kamena vuna: Ovo je popularan izbor zbog svoje otpornosti na vatru i dobre termičke izolacije. Koristi se u zidovima, podovima i krovovima.

  2. Stiropor (EPS): Ekspandirani polistiren (stiropor) je lagan i jednostavan za instalaciju. Koristi se za izolaciju zidova, podova i krovova.

  3. Ekspandirani polistiren (XPS): Ovaj materijal ima veću gustinu od EPS-a i bolje termičke karakteristike. Koristi se za podne izolacije i izolaciju temelja.

  4. Poliuretanska pena (PUR/PIR): Ovo je materijal sa visokom termičkom efikasnošću i koristi se za izolaciju zidova, krovova i podova.

  5. Celulozna izolacija: Napravljena od recikliranog papira, ova izolacija je ekološki prihvatljiva i koristi se za izolaciju zidova i krovova.

  6. Folije: Reflektivne folije reflektuju toplotu i koriste se kao dodatak drugim izolacionim materijalima.

Regulativa i kategorizacija

U Srbiji, važeći propisi za izolaciju objekata su regulisani građevinskim propisima i standardima. Konkretno, za termoizolaciju zgrada i proračun U vrednosti zidova, primenjuju se odgovarajući standardi koji se mogu razlikovati u zavisnosti od vrste objekta (stambeni, poslovni, javni, industrijski), namene objekta, lokacije i druge specifičnosti.

Za tačne propise i standarde koji se primenjuju u Srbiji u vezi s termičkom zaštitom objekata, preporučujem da se konsultujete sa relevantnim institucijama ili stručnjacima iz oblasti građevinarstva i termoizolacije.

Ovi propisi, zakoni, standardi i direktive igraju ključnu ulogu u regulisanju energetske efikasnosti objekata u Srbiji i usklađivanju sa evropskim standardima i zahtevima.

Termoizolacija i regulativa

Energetski razredi zgrada obično se definišu na osnovu njihove energetske efikasnosti i potrošnje energije. Ovi razredi se često označavaju slovima (A, B, C, itd.) kako bi se lako razlikovali nivoi efikasnosti.

Propisana (U) vrednost za spoljne zidove stambenih objekata u Srbiji je 0,3 W/(m²K), to znači da je to maksimalno dozvoljeni koeficijent prolaska toplote kroz zidove u takvim objektima. Ova vrednost ukazuje na visok nivo termičke izolacije koja se zahteva kako bi se postigla energetska efikasnost.

(U) vrednost od 0,3 W/(m²K) znači da se kroz svaki kvadratni metar zida površine, debljine 1 metar, pri temperaturnoj razlici od 1 stepena Celzijusa, prolazi 0,3 vata toplote. Ovo je indikator visoke izolacione sposobnosti zida i označava dobar nivo energetske efikasnosti u skladu sa propisima o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji.

Energetski razredi

  1. Energetski razred A: Zgrade koje spadaju u ovaj razred smatraju se veoma energetski efikasnim. Obično imaju vrlo nisku potrošnju energije za grejanje, hlađenje, osvetljenje i druge potrebe. Tipično, ove zgrade imaju nisku vrednost specifične potrošnje energije za grejanje (kWh/m² godišnje).
  2. Energetski razred B: Zgrade u ovom razredu takođe su energetski efikasne, ali imaju nešto veću potrošnju energije od zgrada u razredu A. Ipak, i dalje imaju relativno nisku potrošnju energije u poređenju sa manje efikasnim zgradama.
  3. Energetski razred C: Zgrade u ovom razredu obično imaju prosečnu energetsku efikasnost. Potrošnja energije može biti nešto veća u poređenju sa zgradama u razredima A i B, ali i dalje se smatraju efikasnim u poređenju sa manje efikasnim zgradama.
  4. Energetski razred D: Zgrade u ovom razredu obično imaju nižu energetsku efikasnost u poređenju sa zgradama u razredima A, B i C. Potrošnja energije može biti značajno veća, što ukazuje na potrebu za poboljšanjem energetske efikasnosti.
  5. Energetski razred E i F: Zgrade u ovim razredima obično imaju najnižu energetsku efikasnost i najveću potrošnju energije. Ove zgrade zahtevaju značajna poboljšanja u pogledu termičke izolacije, sistema grejanja, hlađenja i ventilacije kako bi se smanjila njihova potrošnja energije.

Vrednosti specifične potrošnje energije za grejanje (kWh/m² godišnje) obično se koriste kao osnovni parametar za određivanje energetskih razreda zgrada. Ovi parametri se definišu nacionalnim propisima, zakonima i standardima.

Vrednosti specifične potrošnje energije za grejanje (kWh/m² godišnje) obično se koriste kao osnovni parametar za određivanje energetskih razreda zgrada. Ove vrednosti variraju u zavisnosti od propisa i standarda koji se primenjuju u određenoj zemlji ili regionu. Evo tipičnih vrednosti specifične potrošnje energije za grejanje za neke od energetskih razreda:

  1. Energetski razred A: Manje od 30 kWh/m² godišnje
  2. Energetski razred B: Od 30 do 50 kWh/m² godišnje
  3. Energetski razred C: Od 50 do 70 kWh/m² godišnje
  4. Energetski razred D: Od 70 do 100 kWh/m² godišnje
  5. Energetski razred E: Od 100 do 150 kWh/m² godišnje
  6. Energetski razred F: Više od 150 kWh/m² godišnje

 

Termoizolacija i termička provodljivost zida

U vrednost zida (koeficijent toplotne provodljivosti) se računa na osnovu termoizolacionih svojstava materijala od kojih je zid izgrađen. Prilikom proračuna uzimaju se u obzir sledeći parametri:

Debljina zida: Debljina zida direktno utiče na njegovu termoizolacionu sposobnost. Deblji zidovi imaju obično veću U vrednost zbog veće provodljivosti materijala.

Materijal zida: Različiti materijali imaju različita termoizolaciona svojstva. Na primer, zid od opeke ima drugačiju U vrednost u poređenju sa zidom od betona ili termoizolacionih panela.

Slojevi zida: Ako zid ima više slojeva (npr. spoljašnja izolacija, unutrašnja obloga), svaki sloj doprinosi termoizolacionim karakteristikama zida.

Prisustvo termo-mostova: Termo-mostovi  su delovi zida gde se termoizolacioni sloj prekida ili smanjuje, što može znatno povećati U vrednost zida.

Vrsta i kvalitet ugradnje: Kvalitet ugradnje materijala takođe može uticati na termoizolaciona svojstva zida. Nepravilnosti u ugradnji mogu dovesti do propuštanja vazduha ili stvaranja mostova hladnoće.

Vrednosti termičke provodljivosti

U vrednost zida se izračunava kao reciprocna vrednost ukupnog termoizolacionog otpora (R) zida, što zavisi od gorenavedenih parametara. Što je U vrednost niža, to je bolja termoizolacija zida.

Evo  tabele sa termoizolacionim materijalima za građevinarstvo, uključujući samo industrijski proizvedene materijale, sa njihovim tipičnim vrednostima termičke provodljivosti (λ) i R vrednostima za standardnu debljinu od 100 mm:

 

Napomena: Ove vrednosti su prosečne i mogu varirati u zavisnosti od proizvođača i specifičnih proizvoda.

 

(R) vrednosti su izračunate za standardnu debljinu od 100 mm kako bi se omogućilo poređenje termičkih karakteristika materijala.

Lambda (λ) je koeficijent provodljivosti toplote materijala, a R-vrednost (ili RSI-vrednost) je mera otpora materijala prema provođenju toplote. Ove vrednosti se koriste za ocenu termičkih karakteristika materijala koji se koriste u izolaciji.

  1. Lambda (λ): Lambda je mera koja pokazuje koliko dobro materijal provodi toplotu. Manja vrednost λ znači bolju izolaciju. Jedinična vrednost λ se izražava u W/(m*K) (vat po metru Kelvina) i predstavlja količinu toplote koja se provodi kroz 1 metar debljine materijala površinom od 1 kvadratnog metra pri temperaturnoj razlici od 1 stepen Celzijusa.

  2. R-vrednost: R-vrednost je mera termičkog otpora materijala, odnosno njegove sposobnosti da uspori protok toplote. Veća R-vrednost znači bolju izolaciju. Jedinična vrednost R se izražava u m²K/W (kvadratni metar Kelvinski po vatu) ili u m²°C/W (kvadratni metar Celzijus po vatu) i predstavlja koliko materijal usporava protok toplote.

Ove vrednosti se obično dobijaju merenjem termičkih karakteristika materijala u kontrolisanim uslovima laboratorijskih testova. Mere se termička provodljivost i debljina materijala kako bi se izračunale Lambda i R-vrednosti. Ove vrednosti su ključne pri odabiru materijala za termoizolaciju kako bi se osigurala efikasna zaštita od toplote.

Mineralna termoizolacija

mineralna vuna sečenje

Saveti za ugradnju

predložite temu

Ako postoji neka tema o kojoj bi voleli da saznate nešto više, predložite nam. Voleli bi da čujemo Vaša pitanja, dileme prilikom izbora materijala i nedoumice u vezi izvođenja.

Pokušaćemo da odgovorimo na pitanja i omogućimo kvalitetne i aktuelne informacije

Scroll to Top