hidroizolacija podruma

Hidroizolacija podruma je ključna komponenta održavanja strukturne stabilnosti, funkcionalnosti i trajnosti građevinskih objekata. Podrumi su izloženi visokom nivou vlažnosti zbog svoje lokacije ispod nivoa tla, što može dovesti do ozbiljnih problema ako se ne obezbedi adekvatna hidroizolacija.

Pravilno izvršena hidroizolacija podruma sprečava prodor vlage i vode u unutrašnjost objekta, čime se smanjuje rizik od pojave vlage, buđi, plesni, kao i strukturalnih oštećenja. Osim toga, hidroizolacija pomaže u očuvanju kvaliteta vazduha u prostorijama podruma, sprečavajući stvaranje neprijatnih mirisa i poboljšavajući ukupan kvalitetu života u objektu.

Važnost hidroizolacije podruma posebno dolazi do izražaja u objektima sa podzemnim prostorijama koji se koriste kao stambeni, poslovni ili skladišni prostori. Odsustvo ili nedovoljna hidroizolacija može dovesti do ozbiljnih strukturalnih oštećenja, poput pucanja zidova, propadanja armature, a u krajnjem slučaju, do ugrožavanja sigurnosti i stabilnosti celog objekta.

Stoga, investiranje u kvalitetnu hidroizolaciju podruma nije samo pitanje očuvanja vrednosti objekta, već i važan korak ka obezbeđivanju zdravog i sigurnog životnog i radnog okruženja za korisnike prostora.

Vrste vodenog pritiska

U podzemnim konstrukcijama i podrumima, vodeni pritisak može biti značajan faktor koji utiče na stabilnost i funkcionalnost objekata. Postoje dve osnovne vrste vodenog pritiska koje se javljaju u ovim situacijama:

 

  1. Hidrostatički pritisak: Ova vrsta pritiska nastaje podzemnih voda i vrši pritisak na zidove podruma ili druge podzemne konstrukcije. Hidrostatički pritisak se povećava sa dubinom podzemne vode i može izazvati curenje ili prodiranje vode kroz pukotine ili slabosti u zidovima.

  2. Kapilarni pritisak: Kapilarni pritisak je rezultat kapilarnih sila koje podižu vodu kroz pore u zidovima ili temeljima podzemnih konstrukcija. Ova pojava može dovesti do vlage ili vlažnosti u zidovima, čak i kada nema direktnog kontakta sa vodom na površini.

  3. Pojava vode bez pritiska podrazumeva prodiranje atmosferske vode kroz tlo, što takođe predstavlja problem za podzemne konstrukcije objekta.

Zbog toga je važno preduzeti adekvatne mere hidroizolacije kako bi se sprečio prodor vode i smanjio rizik od oštećenja. Ove uključuju upotrebu hidroizolacionih materijala, poput membrana ili premaza, kao i pravilno planiranje drenaže oko objekta kako bi se odvodila voda od temelja.

 

 

 

Principi hidroizolacije podzemnih konstrukcija

 

Principi primene hidroizolacije podzemnih konstrukcija se zasnivaju na stvaranju nepropusne barijere koja sprečava prodor vode, kao i na adekvatnom upravljanju vodama koje se eventualno infiltriraju.

 

Spoljna hidroizolacija

 

se  primenjuje kao prva linija odbrane od vode i predstavlja obaveznu primenu prilikom gradnje objekta.

Ova vrsta hidroizolacije se sastoji od slojeva materijala koji se postavljaju duž spoljnih zidova podzemne konstrukcije, čime se sprečava prodor vode iz zemlje.

Spoljna hidroizolacija obično uključuje upotrebu materijala kao što su bitumenske membrane, polimerne folije, hidroizolacioni premazi, ili bentonita.

Za spoljnu hidroizolaciju, bitno je da primenjeni materijali trpe pozitvni pritisak vode.

 

Unutrašnja hidroizolacija

 

se primenjuje unutar podrumskih prostorija ili konstrukcija kako bi se sprečilo prodor vode koja je već prošla kroz spoljnu hidroizolaciju ili se pojavljuje iz drugih izvora. Ova vrsta hidroizolacije se obično sastoji od premaza ili maltera koji se nanose na unutrašnjost zidova kako bi se formirala vodootporna barijera. Za ove materijale, ključno je da su otporni na negativan pritisak vode, s obzirom da voda prodire sa “leđa” nanetog materijala. 

 

Kombinovani sistemi

Pored navedenik, klasičnih metoda hodroizolacije, primenjuje se i integrisani sistem, gde je hidroizolacija (unaj češće Bentonit) integrisan između dva sloja betona. Usled ekspandirajučeg svojstva u dodiru sa vodom, Bentonit efikasno zatvara prtok vode u unutrašnjost konstrukcije.

Takođe, praksa je da se koriste vodo-nepropusni betoni (dobijaju se dodavanjem aditiva u betonsku masu) a mogu sadržati i kristale koji se aktiviraju pojavom vode i zaptivaju pukotine u betonu.

 

Odluka o tome kada primeniti spoljnu, a kada unutrašnju hidroizolaciju zavisi od specifičnih uslova građevinske lokacije, vrste podzemne konstrukcije, kao i nivoa vode u okolini. U nekim slučajevima, kombinacija spoljne i unutrašnje hidroizolacije može biti najefikasniji pristup zaštiti objekta od prodora vode. Važno je da hidroizolacija bude adekvatno projektovana i izvedena kako bi se obezbedila dugotrajna zaštita objekta od negativnih uticaja vlage i vode.

 

 

 

Hidroizolacija podruma spolja – kada voda nije pod pritiskom:

U ovom slučaju, kada nemamo hidrostatički pritisak od podzemnih voda ili kapilarni pritisak, može se primeniti bitumenska ili polimerbitumenska  hidroizolacija u vidu premaza ili traka ali pojedini cementni i polimer-cementni premazi.

 

Prilikom izrade, potrebno je obratiti pažnju na sve prodore u betonu. Spojevi nastali livenjem betona, prostor oko distabcera, žice i ostalih delova zaostalih u betonu posle skidanja oplate. 

Te delove treba oštemati, očistiti i zapuni reparaturnim cementnim malterom. Takođe, potrebno je očistiti nečistoće, ulje od oplate i sl.

Ukoliko se primenjuju bitumenske trake, potreban je prethodni bitumenski premaz a spojevi moraju biti sa preklopom i dobro zavareni.

Postavljenu hidroizolaciju, potrebno je zaštiti od probijanja nasutim materijalom a u tu svrhu, najbolje je koristiti bobičastu foliju ili, ako je predviđena dodatna termoizolacija XPS (stirodur).

Izrada drenaže se radi perforiranim cevima položenim na tampon sloj sa slojem geotekstila, koji sprečava ispiranje tla i zapušavanje drenažne cevi.

 
 
spoljna hidroizolacija

Hidroizolacija podruma sa unutrašnje strane – kada je voda pod pritiskom:

U ovom slučaju, kada imamo hidrostatički pritisak od podzemnih voda ili kapilarni pritisak, može se primeniti spoljna hidroizolacija ali i sistem unutrašnje hidroizolacije. Ovaj sistem je često primenjivan priliko sanacija ili naknodnog prodora vode, kada nije moguće sanirati hidroizalicuju sa soljne strane.

 

 

Kod izrade unutrašnje hidroizolacije, koriste se premazi na cementnoj bazi sa dobrom otpornošću na negativni pritisak. Kao i kod spoljne izolacije, neophodno je dobro pripremiti podlogu, zapuniti sve vidljive prodore i dovesti ravan zida u što bolje stanje. Površinu je poželjno oprati od ulja ili sličnih nečistoća. 

Sloj hidroizolacije mora da pređe utvrđeni nivo podzemne vode za min. 50cm. Spojevi ploče i zida, pmoraju pažljivo da se obrade, holkerima (kao na slici) ili posebnim trakama (ispod završnog sloja premaza. 

Neophodno je pratiti uputstvo proizvođača u pogledu pripreme podloge, nanosa slojeva, prajmera i vremena između nanosa slojeva.

Posebnu pažnju treba posvetiti bilo kakvim vidljivim prodorima ili prslinama na zidu i AB ploči.

 
 
Na slici: sistem kompanije Isomat
hidroizolacija podruma

Hidroizolacija podruma sa unutrašnje strane – Sanacije

Sanacija hidroizolacije podruma je čest zahvat, s obzirom na ograničeno trajanje hidroizolacije ili propuste prilikom prvobitnog postavljanja. Slučajevi su različiti a rešenja su retko kada jednostavna. Ponekada dolazi i do promene uslova u tlu, pojave ili porast nivoa podzemnih voda …itd.

Kada dođe do prodora vode u podrumske prostorije, neophodno je sanirati prodore i zaštiti celokupnu površinu izloženu uticaju vode pod pritiskom.

Sanacija se vrši na gore spomenuti način a dodatno se mogu koristiti i penetrirajući premazi, koji sadrže kristale. Takođe, može se izvršiti presecanje i injektiranje  kao i trenutno zaptivanje prodora gde voda protiče. Veći problem je pojava vode pod pritiskom ispod ploče, zbog narušavanja stabilnosti objekta, tako da je potrebno ztrajno rešenje ili drenaža.

 

Na donjoj slici, predstavljena je primena trajnog drenažnog šahta.

 

 

Kopa se drenažni bunar, što je moguće bliže centru podrumskog prostora, i što dublje, kako bi se nivo podzemnih voda spustio ispod kote hidroizolacionih radova.

Voda iz bunara se ispumpava kako bi se održao neophodni niski nivo podzemnih voda.

U temelj se ugrađuje drenažni sloj, postavljanjem prvo geotekstila, a potom i sloja šljunka debljine 2-4 cm. 

Sloj šljunka se pokriva polietilenskom folijom, kako bi se sprečio prodor sitnog materijala tokom betoniranja temeljne ploče. 

Istovremeno, formira se šaht u koji se postavljaju betonske cevi prečnika 40-50 cm, okružene slojem šljunka i geotekstila, koji će funkcionisati kao filter koji sprečava prodor spoljnih materijala u šaht.

U slučaju da se radovi izvode na već postojećoj konstrukciji, po postavljanju cevi na njihovo mesto, betonira se u kontinuitetu cela podna površina oko njih. Pre toga mora da se nanese vezivni sloj između starog i novog betona 

 
 
Na slici: sistem kompanije Isomat

Nakon završetka radova sa hidroizolacijom, preporuka je da se zadrži drenažni šaht jer je moguća naknadna potreba ispumpavanja vode.

 

Zadržavanjem šahta omogućava se naknadno ispumpavanje vode i brzo smanjenje nivoa podzemnih voda u slučaju proboja, čime se sprečava plavljenje prostorija i oštećenja opreme.

Šaht treba izdignuti iz betonske ploče do visine najvišeg zapaženog nivoa podzemnih voda, plus sigurnosna margina od bar 50 cm. Po principu spojenih sudova, kada prekinemo ispumpavanje, nivo vode u šahtu će se izjednačiti sa nivoom okolnih podzemnih voda.

Finalizacija drenažnog šahta obuhvata sledeće korake:

  1. Dodavanje betonskih elemenata dok se ne postigne željena visina, spajanje elemenata cementnim malterom 

  2. Obrada spoja podne betonske ploče sa donjom ivicom šahta polimer modifikovanim cementnim malterom  formirajući truoglasti holker sa stranicama od oko 5-6 cm.

  3. Nastavak podne hidroizolacije u 3-4 sloja  po celoj spoljnoj površini šahta, sve do vrha, sa sušenjem svakog sloja pre nanošenja sledećeg.

  4. Tri dana po nanošenju finalnog sloja, uklanjanje odvodnih cevi sa mesta prodora vode i zaptivanje tih mesta 

  5. Nastavak sa ispumpavanjem tokom 7 dana po završetku hidroizolacije kako bi se membrana  dovoljno učvrstila.

  6. Zaštita membrane na podnoj površini cementnom košuljicom ili keramičkim pločicama kako bi se zaštitila od mehaničkih oštećenja.

Dostupnost materijala

Dostupnost različitih vrsta hidroizolacija za podrum je obično široka, sa različitim proizvodima koji su prilagođeni različitim potrebama i uslovima. Postoje hidroizolacioni premazi, membrane, malteri i drugi proizvodi koji se mogu koristiti za hidroizolaciju podruma. Važno je napomenuti da je kvalitetan izbor i izvođenje hidroizolacije od ključne važnosti za efikasnu zaštitu podzemnih prostorija od vlage i vode.

Pri odabiru hidroizolacionog materijala za podrum, treba uzeti u obzir karakteristike materijala u odnosu na specifične uslove podzemnog prostora. Na primer, bitumenski premazi ili membrane mogu biti pogodni za jednostavne hidroizolacije, dok su za složenije situacije možda potrebni polimerni premazi ili specijalizovane membrane.

Savetuje se angažovanje profesionalaca za izvođenje hidroizolacionih radova u podrumima. Profesionalci sa iskustvom u hidroizolaciji će biti u stanju da preporuče najbolje rešenje za vaše potrebe, da izvrše kvalitetnu instalaciju hidroizolacionog materijala i da osiguraju da hidroizolacija bude efikasna i dugotrajna. Ovo je posebno važno jer loše izvedena hidroizolacija može dovesti do ozbiljnih problema kao što su curenje vode, vlaga, buđ i strukturna oštećenja.

predložite temu

Ako postoji neka tema o kojoj bi voleli da saznate nešto više, predložite nam. Voleli bi da čujemo Vaša pitanja, dileme prilikom izbora materijala i nedoumice u vezi izvođenja.

Pokušaćemo da odgovorimo na pitanja i omogućimo kvalitetne i aktuelne informacije

Scroll to Top