Pad broja građevinskih dozvola u aprilu
Manji broj stanova, ali veća prosečna kvadratura
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u aprilu 2025. u Srbiji je izdato ukupno 2.316 građevinskih dozvola, što predstavlja pad od 14,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Ovaj trend ukazuje na moguće usporavanje građevinske aktivnosti, naročito u domenu individualne i višeporodične stambene gradnje.
Kao i ranijih meseci, većina dozvola – tačnije 84,5% – odnosi se na izgradnju zgrada, dok se preostalih 15,5% vezuje za ostale vrste građevinskih objekata, među kojima dominiraju infrastrukturni sistemi kao što su cevovodi, komunikacioni i elektro-vodovi.
Kada je reč o zgradama, 82,3% izdatih dozvola odnosi se na stambene objekte, dok 17,7% pokrivaju nestambene objekte, uključujući poslovne, komercijalne i industrijske prostore.
U aprilu je planirana izgradnja 2.796 stanova, s prosečnom površinom od 75,1 m². Zanimljivo je da se beleži trend gradnje prostranijih porodičnih kuća: oko 12,8% stanova gradiće se u zgradama sa jednim stanom, a njihova prosečna kvadratura iznosi 141,9 m². S druge strane, 85,6% novih stanova biće u višeporodičnim zgradama, gde prosečna površina stana iznosi znatno nižih 63,7 m².
Vrednost novogradnje i regionalne razlike
Kada je reč o vrednosti radova, novogradnja čini dominantan deo – 85,1% ukupno predviđene vrednosti iz svih izdatih dozvola. Geografski posmatrano, najintenzivnija građevinska aktivnost i dalje je koncentrisana u Beogradskoj oblasti, koja učestvuje sa čak 45,8% vrednosti svih planiranih radova.
Slede Sremska oblast sa 8,8%, Južnobačka oblast sa 8,3%, dok Raška oblast učestvuje sa 4,2%. Ostale oblasti beleže znatno manja učešća, u rasponu od 0,2% do 3,6%, što ukazuje na izražene regionalne razlike u građevinskoj aktivnosti.
Iako pad u broju izdatih dozvola može delovati zabrinjavajuće za deo tržišta, naročito za izvođače radova i proizvođače građevinskih materijala, ostaje da se vidi da li je reč o kratkoročnom zastoju ili početku šireg trenda usporavanja. Regionalne razlike i dalje igraju ključnu ulogu u dinamici sektora, dok prosečne kvadrature stanova ukazuju na diverzifikovane potrebe tržišta – od prostranih porodičnih kuća do kompaktnih stanova u urbanim zonama.
